Odmor u istočnoj Srbiji – Rtanj ili Dunav?

Istočna Srbija kao destinacija za kraći predah ili odmor u prirodi postala je popularna tek poslednjih nekoliko godina. Upravo zahvaljujući tome što ovaj deo Srbije i dalje nije popularan među domaćim i stranim gostima kao zapadna Srbija, domaće planine ili banje, istočna Srbija je idealna destinacija za one koji žele mir, odmor bez gužvi i uživanje u izvanrednoj prirodi.

Šta posetiti u istočnoj Srbiji?

Iako je istočna Srbija pomalo neistražena, ona nudi niz destinacija za odmor, kako planinskih i banjskih, tako i gradova poput Kladova, grada na obali Dunava, ili Bora, grada sa bogatom industrijskom i rudarskom istorijom.

Ukoliko se opredelite za odmor i obilazak istoka zemlje, na listi destinacija u prirodi koje treba posetiti morate imati Krupajsko vrelo, spomenik prirode i jedan od najznačajnijih kraških izvora u Srbiji duboko čak 70 metara, zatim nalazište Feliks Romulijana koje datira još iz 4. veka, Borsko jezero, kao i prelepu Lazarevu pećinu i Lazarev kanjon. U pitanju je jedan od najimpresivnijih elemenata reljefa u Srbiji i jedno od značajnijih staništa retkih životinjskih jedinki na našim prostorima.

Uz ove i mnoge druge prirodne atrakcije istočne Srbije, među gostima se posebno izdvajaju dve destinacije – planina Rtanj i obala Dunava, posebno grad Kladovo koji se nalazi na samoj reci.

Odmor na Rtnju

Rtanj je planina u istočnoj Srbiji poznata pre svega po svom jedinstvenom, piramidalnom obliku. U pitanju je planina sa vrhom koji se nalazi na 1561 metar nadmorske visine. Već decenijama ovu planinu proučavaju brojni naučnici uz pokušaje da dokažu da je Rtanj zapravo nekada bio piramida, uz već poznate legende koje prate ovu planinu.

Planina Rtanj je jedna od popularnijih destinacija ljubitelja planinarenja iz čitave Srbije. Rtanj je pogodan za uspone i boravak u prirodi i tokom zime i tokom leta, što ga čini destinacijom za odmor u prirodi koja je dostupna tokom cele godine.

Kada je vreme vedro, sa vrha Rtnja vide se Avala, Deli Jovan, Veliki Krš, ali i Kruševac, dok je sam vrh planine vidljiv čak i sa Kopaonika.

Aktivnosti i sadržaji

Rtanj kao planina pre svega je atraktivan za one koji vole planinarenje, kako one iskusne, tako i za početnike koji Rtanj koriste kao mesto za priremu za ozbiljnije uspone. Od podnožja do vrha planine dolazi se obeležnim stazama koje prolaze sa različitih strana planine i kojima je moguće doći do vrha i bez vodiča. Ipak, vodiči savetuju da oni koji samostalno kreću u uspon drže obeleženih staza, ali i da se u zimskim uslovima ne preporučuje samostalan odlazak, posebno bez prateće zimske opreme.

Kada savladate uspon, na vrhu Šiljak čeka vas impresivan pogled na okolinu planine i šire područje istočne i centralne Srbije. Uz to, na samom vrhu se nalaze i ostaci kapele koju je sagradila Greta Minh čak 1934. godine u čast svog pokojnog muža koji je u to vreme bio vlasnik rudnika uglja koji se nalazio u podnožju Rtnja. Kako je već i poznato da ovu planinu prate brojne legende, ovu kapelu delimično su srušila nepoznata lica u nadi da će u kapeli pronaći novac ili blago.

Uz planinarenje, Rtanj i okolina su izuzetno pogodni i za lov, posebno ukoliko se uputite ka Zlotskim šumama, ali i ribolov i biciklizam. U okolini Rtnja nalaze se brojne staze koje prolaze kroz šumu i livade, a koje su pogodne za pešačenje ili vožnju bicikla.

Kako doći do Rtnja?

Dobra stvar kada je u pitanju odmor na Rtnju je što se do ove planine iz gotovo svih delova Srbije dolazi vrlo jednostavno. Od Beograda je potrebno oko 2 i po sata lagane vožnje i to najvećim delom autoputem. Ukoliko, primera radi, dolazite iz Niša, Rtanj je udaljen samo 75 kilometara, odnosno oko sat i po vožnje.

Smeštaj

Kada je u pitanju smeštaj u okolini Rtnja, posebno se izdvajaju objekti sa SPA centrima. Ne postoji bolja opcija od odmora u prirodi, aktivnosti i uživanja u SPA centru na kraju dana. Jedan od popularnijih hotela u ovom delu istočne Srbije je svakako Etno hotel Rtanj Balašević.

U pitanju je kompleks sa tri zvezdice, bungalovima, sportskim terenima, kao i SPA centrom. Uz bungalove, u okviru kompleksa je tu i Hajdučka kuća koja nudi smeštaj u 13 soba, kapaciteta 30 ležajeva. Ono što gosti izdvajaju su svakako i sjajni specijaliteti ovog dela Srbije koji se služe u Etno hotelu Rtanj Balašević.

Odmor na obali Dunava

Kada govorimo o odmoru na obali Dunava u istočnoj Srbiji, gosti najčešće biraju Kladovo kao svoju početnu destinaciju odakle imaju mogućnost za obilazak niza lokaliteta, kako u okolini grada, tako i uzvodno ka Nacionalnom parku Đerdap.

Foto: Arhiva JP Nacionalnog parka Đerdap

U pitanju je mali grad na samoj obali reke koji nosi bogatu istoriju o čemu svedoče brojni spomenici, lokaliteti, nalazišta u gradu i okolini.

Kao jednoj od vodećih atrakcija u ovom delu Srbije, obavezna je poseta Đerdapskoj trajanovklisuri – najvećoj i najdužoj klisuri u Evrope dugačkoj oko 100 kilometara. Nacionalni park Đerdap koji se nalazi na oko 60 kilometara od Kladova, najveći je nacionalni park u Srbiji i ima specifičan i bogat ekosistem, fenomene izražene u reljefu, a uz to je i područje sa izuzetno vrednim spomenicima kulture koji datiraju još iz praistorije.

Popularni lokaliteti i aktivnosti

Ukoliko posećujete ovaj deo Srbije, uz neizostavnu posetu samom Nacionalnom parku Đerdap koji je pun staza za šetnju, treking i biciklizam, obavezno posetite i lokacije poput Kazana, Trajanove table, Trajanovog mosta, vojnog utvrđenja Diana, ostatke rimske imperije, Lepenski vir, kao i hidroelektranu Đerdap.

Foto: Arhiva JP Nacionalnog parka Đerdap

Kazan je jedan od najlepših delova plovnog puta Dunava i dugačak je oko 19 kilometara. U pitanju je deo toka Dunava sa nekoliko vidikovaca sa kojih se pruža neverovatan pogled na Dunav, Đerdap i okolinu, a koje obavezno morate posetiti. To je lokacija na kojoj je Dunav najuži, uzak svega 140 metara, i gde je Dunav najdublji – čak 90 metara.

Trajanova tabla je takođe neizostavan lokalitet koji morate posetiti. U pitanju je tabla pogidnuta u čast rimskog cara Trajana koji je 103. godine sagradio put kroz Đerdapsku klisuru sve do lokacije gde je podignut Trajanov most. U pitanju je nasleđe koje dokazuje moć i snagu imperije cara Trajana. Uz oblast gde se nalazi Trajanova tabla, preporučujemo i posetu vojnom utvrđenju Diana nastalom takođe u vreme imperatora Trajana.

Foto: Arhiva JP Nacionalnog parka Đerdap

Uz sam obilazak ovih lokaliteta, gosti često biraju i vožnju turističkim brodovima kojima je moguć obilazak klisure i razgledanje sa same reke.

Dolazak do Kladova

Do Kladova se od, primera radi, Beograda, dolazi za oko 3 i po sata vožnje kolima. Najveći deo puta ide tik uz Dunav, te u svakom trenutku možete napraviti pauzu, napraviti par fotografija i uživati u pogledima koji se pružaju duž Đerdapske klisure. Sa druge strane, ukoliko dolazite sa juga, iz Niša se do Kladova stiže za oko 3 do 3 i po sata vožnje preko Zaječara i Negotina.

Smeštaj

Kada je u pitanju smeštaj u Kladovu i okolini, toplu preporuku dajemo za hotel Aquastar Danube koji, ne samo što se nalazi na samoj obali Dunava i ima SPA centar sa bazenom, već u ponudi ima i brojne dnevne izlete do destinacija na obali Dunava.

Preporučujemo i hotelski restoran “Terasa” sa panoramskim pogledom na Dunav u kome se služe sjajni riblji specijaliteti, kao i plažu nedaleko od hotela i šetališta u Kladovu na kojoj se možete osvežiti u reci ili uživati kraj Dunava uz piće i odličan pogled na reku.

Koju destinaciju izabrati?

U konkurenciji dve sjajne destinacije koje imaju izvanredne prirodne, ali i istorijske odlike, nije jednostavno opredeliti se za jednu. Ukoliko imate priliku da provedete duži odmor u ovom delu Srbije, od oko sedam dana, rado preporučujemo obilazak i Dunava i planine Rtanj. Međutim, za kraći predah onih koji vole odmor u miru i prirodi, planinarenje, vožnju bicikla, Rtanj je zasigurno bolja opcija. Sa druge strane, ukoliko volite kombinaciju prelepe prirode, obilazaka istorijskih spomenika i lokaliteta koji nose bogatu istoriju i priču koja datira još iz perioda praistorije, uz mogućnost brčkanja u reci i večernje šetnje kraj Dunava, u tom slučaju Kladovo je idealna opcija za vas.