Rezervacije wellness & spa hotela i centara

Prava istina o istoriji wellness turizma u Srbiji

Naši predeli svideli su se još Starim Rimljanima. Kad su otkrili da je zemlja bogata lekovitim vodama, počeli su gradnju termi – rimskih kupatila, čije ostatke danas možemo videti na arheološkim lokalitetima. Tamo gde su nalazili izvore mineralne vode, tu su gradili bazene i vile.

Rimsko kupatilo

Rimsko kupatilo, Izvor Flickr

Rimljani su kupališta zvali “balnea”. Takvih kupališta bilo je u Vrnjačkoj banji, Sokobanji i Niškoj banji. To su bila mesta gde su vojnici išli na lečenje nakon borbi. Možemo reći da su to i prve banje u Srbiji, dok srpska država nije ni postojala.

Među najstarije banje u Srbiji spada i Ribarska banja. Tamo su pronađeni ostaci praistorijskih naseobina, ali je upitno da li su tadašnji žitelji znali za lekovita svojstva tog mesta. Kasnije su i Vizantinci koristili naše lekovite vode, da bi i srpska srednjevekovna vlastela takođe umela redovno da posećuje banje.

Dolaskom Osmanlija, tadašnje terme ili kupališta preuređena su u turska kupatila ili hamame. Neki od tih hamama preživeli su do danas. Najstariji je sačuvan u Prištini, potiče iz 14. veka. Najpoznatiji hamam kod nas je onaj u Sokobanji, a tu su i oni u Novopazarskoj i Brestovačkoj banji.

tursko kupatilo

Ilustracija: Tursko kupatilo, Izvor: Wikipedia

U Evropi je u 19. veku bilo potpuno normalno ići u banje, ne samo radi uživanja nego i zbog lečenja. Tako je i knez Miloš Obrenović često boravio u Brestovačkoj banji i odatle vodio državničke poslove. Lekovitost voda Brestovačke banje potvrđena je još 1835. godine.

Za to vreme velelepna građevina, pod nazivom “Staro zdanje” podignuta je u Bukovičkoj banji, pored Bukovičkih izvora. Smatrana jednim od najluksuznijih hotela na Balkanu, bila je mesto na kojem su odsedale kraljevske porodice Obrenović i Karađorđević i uživale u lekovitim vodama.

Knez Miloš je osim Brestovačke i Bukovičke, voleo i često posećivao i Sokobanju. Nišku banju posećivali su Obrenovići.

Konak kneza Miloša

Konak kneza Miloša u Brestovačkoj banji, Izvor Wikipedia

Krajem 19. veka otvarani su i prvi ugostiteljski objekti u Vrnjačkoj banji, gde je u “Narodnoj gostionici” zasijala i prva električna sijalica. Najposećenije banje tog vremena bile su Banja Koviljača, Niška i Vranjska banja. Gosti su dolazili iz Austrije, Mađarske i Grčke. U banjskim lečilištima radili su najbolji srpski doktori.

Kralj Petar I Karađorđević je pomagao izgradnju banja. U Brestovačkoj banji podigao je dvorac, u Banji Koviljači je pomogao izgradnju kupatila, dok je u Ribarskoj banji izgradio hotel. U Banji Koviljači je kralj Petar imao kadu napravljenu specijalno za njega, a tamo se lečio lekovitim blatom, masažom i kupanjem u bazenu.

Procvat srpskih banja prekinuo je Prvi svetski rat. Kad je ratno vreme prošlo, banje su ponovo krenule da se razvijaju, a veliki uticaj na njihov razvoj imali su Karađorđevići koji su bili redovni posetioci banja. Kralj Aleksandar Karađorđević se lečio u Niškoj banji, a u Koviljači je boravio i Petar II Karađorđević.

U banje su tada dolazili ugledni trgovci, poslovna, politička i kulturna elita. Nicale su raskošne vile i letnjikovci. Parkovi su uređivani u francuskom i engleskom stilu, a popularna zabava bili su kriket i tenis. Bilo je koncerata i balova.

Razvoj i popularnost banja opet prekida rat – Drugi svetski. Po njegovom završetku, nastupa ekspanzija odmarališta, grade se hoteli, modernizuju se banje i unapređuju se zdravstveni tretmani.

Danas banje ne posećuju samo bake i deke sa reumom. Banjski turizam se razvija i kod nas i u regionu, a banje imaju moderne hotele sa spa centrima u kojima se mogu koristiti savremeni wellness tretmani.

Prolom banja

Prolom banja

Banjska lečilišta doživljavaju velike promene. Tradicija ostaje u tragovima, a novi hoteli niču velikom brzinom. Ako pogledamo čitav spektar bivše Jugoslavije, možemo zaključiti da su zapravo Slovenci pokrenuli talas prvih modernih termi, a mi zatim krenuli da prepisujemo. Danas Srbija broji preko 50 hotela koji u svom sastavu imaju wellness i spa centar, dok je gradnja novih hotela, posebno van Beograda, nezamisliva bez wellness sadržaja.

Ipak, neke od naših banja i dalje čekaju neku lepšu budućnost. Termalni i lekoviti izvori ne manjkaju, blago Srbije je upravo priroda koju imamo. Wellness turizam u Srbiji tek čekaju najlepši dani. Mi smo optimisti.


Share Button

Ostavi komentar

Top